“Volela bih da radim i studiram ponovo, da sam u mogućnosti da izdržavam sebe i vodim računa o stvarima koje me okružuju, da živim aktivan i srećan život u kome nema patnje” – ove je veliki san VERONIKE KHIN.
Predstavljamo vam priču energične mlade devojke, pune života, koja je još bila na studijama kada je doživela saobraćajnu nesreću 2008. godine, koja je iz korena promenila njene planove, viziju buduće karijere i celokupan život.
U godinama koje su usledile nakon saobraćajne nesreće, Veronika – koja je ranije bila takmičar u voženju skejta i trener ovog sporta, krenula je da se opravlja, pa čak je uspela da ponovo “stane na noge”. Međutim, nakon kratkog vremena njeno zdravstveno stanje je počelo da se pogoršava i Veronika je uskoro postala vezana za krevet. Međutim sada, konačno, izgleda kao da se stvari menjaju za Veroniku. Pored tretmana i terapija koje prima u Nemačkoj, izgleda kao da se Veronikin život polako dovodi u red, zahvaljujući kako podršci koju ima u svojoj okolini, tako i njenoj pozitivnoj ličnosti i velikoj upornosti.
“Tibor Jakabovics je bio taj koji mi je pomogao da stupim u kontakt sa doktorom koji me trenutno leči, doktorom koji je uspeo da mi pomogne da ponovo sedim i prohodam. Iako trenutak potpunog ozdravljenja još nije došao, njegova podrška mi je mogo značila i vodila me je u pravom smeru. Zbog nedavne promene mog zdravstvenog stanja, planirana operacija je odložena, a da li je to dobra ili loša stvar, još uvek ne mogu da kažem. Nakon niza ispitivanja u različitim klinikama, na poslednjem konzilijumu, odlučeno je da klasična rehabilitacijska terapija uz pomoć aparata, je nešto što vredi probati u mom slučaju. Lekari su rekli da ne mogu u potpunosti obećati da se planirana operacija može izbeći, zbog toga što se moja karlična kost i dalje može raspasti u bilo kom trenutku, što bi zahtevalo momentalnu hirušku intervenciju. Bez obzira na sve, ja sam i dalje veoma srećna što uopšte postoji mogućnost da se vratim na noge, bez izlaganje viskorizčnim operacijama. Biće to dug i naporan period, ali daću sve od sebe da ga izdržim. Nastaviću da radim sve što je potrebno za moj oporavak, i nadam se da ću uspeti u tome.
Moji doktori i dalje nisu u mogućnosti da predvide tačno trajanje lečenja, ali ako sve prođe kako treba, smatraju da bih za pola godine mogla da nastavim lečenje kod kuće (u Mađarskoj), bez aparata. Stvarno ću se truditi da se oporavim što je brže moguće”.
(Veronika Khin)
Veronika Khin
